OK! Ovo je moj prvi post. I naravno da sam na mukama kaj napisat na ovom blogu. I dok se masa ljudi pita - pa kaj nije ovo o tvom životu? Ja mislim da ne bi trebalo biti, ali bude. Ovo je ko' dnevnik, samo što ga ne skrivam pred drugima već ga javno obznanjujem naciji. Mislim, nadam se da ovo nitko ne čita, osim vladinih agencija za praćenje terorizma.
Zakaj uopće pišem blog? Pojma nemam. Vjerojatno kao neki oblik katarze. Yes, vidi mene u književnim terminima, sad ću još pisati o otuđenju i mistifikaciji i demistifikaciji...katastrofa.
Nek, skužil sam da ono Douglas Adamsovo "odgovor na smisao života i sve u svemiru je 42" totalno sranje. Kak sam to skužil? Simples. Vozih se tramvajem. Moj krajnji cilj - fakultet političkih znanosti. Išel sam predati molbu za postdiplomski, ali ne za sebe, za frendicu. I tak sam se vozil tramvajem i kak je danas jedan od onih dana kad svi izgledaju depresivno, ljudi počinju razmišljati. Adams je to ovako izložio - prvo je postojalo super-računalo i ono je dalo odogovor na pitanje gore postavljeno, tj. koje se može gore isčitati. Odgovor je 42, ali pitanje će dat tek sljedeće računalo, a to sljedeće računalo je Zemlja. U biti, vratili smo se na početak. Ljudi su ti koji bi trebali znat pitanje na odgovor. Frustrirajuće.
Ali 42 je zanimljiv broj - u većini religija je povezan s Bogom (ili možda bogom).
Ono kaj hoću reć je da ovaj blog pišem jer pokušavam saznat nešt o sebi. Za sad sam saznal da nisam tak bistar, ali... opet what's new?
Nadam se da ovo nitko ne čita. Rambling of a mad man. Ali krajni mi je cilj doć na Oprah. Iako, ode ona u penziju jer je sad na zadnjoj sezoni. Možda će se vratiti ko' Leno!
Moral bi razmislit o tome kaj ću napisat prije nego napišem. Dobar plan.
